Манисх Пател из СИПМ-а је током ИЦЦМА конгреса 4. октобра представио суморни сценарио о преокрету на глобалном тржишту влакана, картона и валовитог картона.Он је показао како ће напор Кине да очисти своју животну средину утицати на Индију

Манисх Пател из СИПМ-а током своје презентације на Конгресу ИЦЦМА (Индиан Цорругатед Цасе Мануфацтурерс Ассоциатион) рекао је да је то тренутак за Црни лабуд за индустрију контејнера у Индији.Разлог: то је имало велики ефекат и статус кво је изокренут наопачке.Раисон д аитре: агресивно настојање Кине да очисти акције и одмазде.

Највећи лидери у кутијама за валовитост, укључујући Кирит Моди, председник ИЦЦМА-е, изјавили су да су тренутна застоја на тржишту јединствена.Овога пута они су узроковани вештачком неравнотежом понуде и потражње изазваном одлуком кинеске владе да утврди спецификације за увезене рециклажне материјале.Ове нове спецификације, са ограничењем од 0,5% контаминације, биле су изазовне за америчке, канадске и европске мешовите рециклере папира и пластике.Али забрињавајуће је то што је на индијску индустрију бацило бледило и пропаст.

Па шта се догодило?

Кина је 31. децембра 2017. зауставила велики број пластичног отпада – као што су флаше са содом за једнократну употребу, омоти за храну и пластичне кесе – који се извозио на њене обале ради одлагања.
Пре доношења пресуде, Кина је била највећи светски увозник отпада.Првог дана 2018. године престала је да прихвата рециклирану пластику и несортирани отпадни папир из иностранства и озбиљно ограничила увоз картона.Количина опорабљеног материјала коју је Америка, највећи светски извозник отпада, послала у Кину била је 3 метричке тоне (МТ) мања него у првој половини 2018. него годину дана раније, што је пад од 38%.

То се реално рачуна у увоз смећа од 24 милијарде долара.Плус мешавина папира и полимера који сада чаме у фабрикама за рециклажу широм западног света.До 2030. забрана би могла оставити 111 милиона МТ пластичног смећа без куда.
То није све.Јер, заплет се згушњава.

Пател је истакао да је кинеска производња папира и картона порасла на 120 милиона МТ у 2015. са 10 милиона метричких тона из 1990. године. Производња у Индији је 13,5 милиона тона.Пател је рекао да је дошло до несташице од 30% РЦП-а (рециклираног и отпадног папира) за картоне због ограничења.Ово је резултирало двема стварима.Један, скок у домаћим ценама ОЦЦ (старог валовитог картона) и дефицит од 12 милиона МТ за плоче у Кини.

Док су комуницирали са делегатима из Кине на конференцији и суседној изложби, разговарали су са ВхатПацкагинг?часопис по строгим упутствима анонимности.Представник из Шангаја је рекао: „Кинеска влада је веома строга у погледу своје политике од 0,5% и смањења контаминације.Дакле, шта се дешава са 5.000 компанија за рециклажу са 10 милиона људи који раде у кинеској индустрији, општа повратна информација је била: „Без коментара јер је индустрија збуњујућа, сложена и неуредна у Кини.Не постоје информације и недостатак одговарајуће структуре – а пуни обим и последице кинеске нове вишестране политике увоза отпада још увек нису у потпуности схваћени.”

Једна ствар је кристално јасна, очекује се да ће се увозне дозволе у ​​Кини пооштрити.Један кинески произвођач је рекао: „Валовите кутије чине више од половине рециклираног папира који Кина увози због својих дугих и јаких влакана.Они су чистији од мешаног папира, посебно валовитих кутија са комерцијалних рачуна.Постоји неизвесност у вези са инспекцијским процедурама што изазива проблеме у континенталној Кини.И тако, рециклери папира нерадо испоручују бале ОЦЦ док не знају да ће инспекције бити доследне и предвидљиве.

Индијска тржишта ће се суочити са турбуленцијама у наредних 12 месеци.Као што је Пател истакао, јединствена карактеристика кинеског РЦП циклуса је да је под јаким утицајем њеног извоза.Он је рекао да 20% кинеског БДП-а подстиче његов извоз и „како је кинески извоз робе иницијатива заснована на амбалажи, постоји велика потражња за картоном.

Пател је рекао: „Кинеско тржиште за ниже врсте картона (такође познато као крафт папир у Индији) је изузетно атрактивно у погледу цена за произвођаче папира из Индије, Блиског истока и југоисточне Азије.Извоз индијских и других регионалних фабрика у Кину и друге дестинације на Блиском истоку, у Јужној Азији и Африци не само да исисава вишак капацитета на домаћим тржиштима, већ ствара и мањак.Ово повећава трошкове за све регионалне произвођаче валовитих кутија, укључујући и оне у Индији.

Он је објаснио како фабрике папира у југоисточној Азији, Индији и на Блиском истоку покушавају да попуне ову празнину у дефициту.Рекао је: „Недостатак Кине од око 12-13 милиона МТ/годишње) далеко надмашује вишак међународних капацитета.И тако, како ће велики кинески произвођачи одговорити на изворна влакна за своје млинове у Кини?Да ли ће амерички рециклери моћи да очисте отпад од амбалаже?Хоће ли индијске фабрике папира своју пажњу (и профитне марже) преусмерити на Кину уместо на локално тржиште?

Питања и одговори након Пателових презентација јасно су показали да су предвиђања узалудна.Али ово изгледа као најгора криза у последњој деценији.
С обзиром да се очекује да ће потражња бити повећана како би се испуниле потребе за дане куповине хитова е-трговине на мрежи и традиционалне празничне сезоне на Дивалију, наредних неколико месеци изгледају тешко.Да ли је Индија нешто научила из ове најновије епизоде, или ћемо, као и увек, очајавати и задржати дах док се не догоди следећа?Или ћемо покушати да пронађемо решења?